Vrbova svirala

Junake ovog romana, ogrezle u modernitetu, odlikuje vera u veliki narativ progresa. Autor, naš savremenik, nije zgoreg da uposli i svoje postmodernističko iskustvo, koje podrazumeva prodor fragmentarizacije i palimpsesta. Suočavajući temu kulture i civilizacije, on drži stranu – prirodi. Ponajpre se zalaže za Čoveka. Tek daljim, finim podešavanjem, to je Nemac, protestant, provincijalac. Ismejana je svaka podela, čak i podela na dobre i loše ljude. U jednom čoveku je sve. „I kad smo sami, najmanje nas je dvoje.“