Debitantski roman nobelovca Kazua Išigura postavlja temelje svim elementima njegove poetike iz narednih šest romana zbog kojih je postao toliko slavljen pisac: sveden, eliptičan stil, besprekorno uobličena rečenica, kompleksna, slojevita karakterizacija likova i, naravno, sećanje (i njegova nepouzdanost) kao centralni motiv celokupnog Išigurovog dela.