Opis

Upečatljiv poetski krik očajnika o tome šta nam se dešava i hoćemo li takvi kakvi jesmo uopšte preživeti. Ima li Boga ili je on doista mrtav? Ili se zapustio i kao pokajnik nad svojim delom stvaranja još jedino sedi u birtiji koja nam je sudbina i u kojoj kujemo sopstvenu
istoriju propasti? Boris Jovanović gotovo proročki nam nudi svoj odgovor. Valja ga čitati i proniknuti. Ova knjiga pesama koje se nadovezuju u osobeni spev s divnim jezičkim obrtima i dinamičnim slikama, a koju sam čitao bezmalo kao čudesan roman, ispisana je krepkim jezikom otesanim iz materije samog života. Svaka reč u njemu iskri kao pesma za sebe. To su reči koje izgovaramo o stvarima kad ih se ne stidimo, pa onda te reči svojim srcem štitimo od kamenovanja. Takva je knjiga da od nas iziskuje da je vidimo kao Jovanovićevo alhemijsko veledelo i kao trajni stvaralački rad na promeni kojoj se opiremo. Uči nas da verujemo da možda nije sve izgubljeno i da je ono za čim čeznemo tik uz nas, samo ako odvažno i istinski pogledamo u sebe, a Boga koga smo upoznali u birtiji izvedemo na ulicu među poslednje žive ljude čiji snovi još jedini mogu da nam budu putokazi.

Jovica Aćin