Cveće zla

Opis

LEPOTA

Lepa k’o skamenjen san, o smrtni ljudi,

Imam grudi, vrela gde bol svako pije,

I ljubav pesnika, poput materije

Nema i večita, pred njima se budi!

Kao sfinks neshvaćen u azuru vladam,

Snežno srce spajam s labuđom belinom,

Mrzim kad linije pomaknu se činom,

Ne smejem se nikad nit se ikad jadam.

Pesnici, kad spaze moj stav uzvišeni,

S najponositijih uzet spomenika,

Posvetiće život učenju o meni,

Jer za ushit ovih krotkih ljubavnika

Imam ogledala što sve lepšim čine:

Oči moje, oči od večne vedrine!