Ako je poezija objava pesnikove istine i samoće i izraz života i jednog individualnog sveta, Prever je svoje istine tražio u biću, u svojoj savremenosti i prirodi. Pesme, pesnički zapisi i kratki dramski tekstovi iz dveju zbirki zastupljenih u ovoj knjizi – Drveće i Peto godišnje doba – plod su velikog nadahnuća, razigranih čula, slutnji, sumnji, samopreispitivanja i potresnog suočavanja sa svetom oko sebe. U njima pesnik na svetlost dana iznosi mnoga iskušenja, bez kojih čovek ne bi bio celovit, a njegov život bio bi samo ravna linija… Ali drugačije i ne može biti u tekstovima iz poslednjeg razdoblja pesnikovog stvaralaštva, u kojima upoznajemo jednog novog, pomalo nostalgičnog, pomalo ironičnog, do sada neotkrivenog Prevera.