Džan

Opis

„. . . Zar će i njegov narod Džan uskoro leći negde u blizini, i zar će ga vetar pokriti zemljom, zar neće biti sećanja samo zbog toga što nije uspeo da sagradi nešto od kamena ili gvožđa, što nije izmislio večnu lepotu. . .

. . . Jer njegov narod je najveća sirotinja na svetu: izgubio je svoje telo u bedi pustinje, odbačen je od svrhe života i lišio se svesti i volje, zato što se njegova želja nikad nije ostvarila. . .

. . . Čagatajevu se činilo da bi i čitavo čovečanstvo, kad bi sada bilo pred njim, isto tako gledalo u njega, s očekivanjem i spremno da se prevari u nadama, da podnese obmanu i ponovo počne da se bavi raznovrsnim neizbežnim životom. Osmehnuo se, znao je da su tuga i patnja samo privid i san, njih može razoriti čak i Ajdim, svojom dečjom snagom; u srcu i u svetu kuca, kao u kavezu, neoslobođena, neiskušana sreća, i svaki čovek oseća njenu moć, ali je oseća samo kao bol, zato što je delovanje sreće sažeto i unakaženo u skučenosti, kao srce u skeletu. Uskoro će on promeniti sudbinu svog naroda. . .“