Džozef

Rastafarijanstvo, čiji je izraz mahom muzički i poetski, svoj prozni glas zadobilo je u delu Barbare Makede Blejk Hane, romanom Džozef, knjigom koja se na Jamajci smatra najrelevantnijim i najšire prihvaćenim književnim štivom o međuodnosima regea, kulta Hajla Selasija I, vizija pravednog društva (i istog takvog svetskog poretka), biblijske pobožnosti, mistike nabujale prirode, nesputanosti slobode da se živi i stvara… Oličenje tih međuodnosa je protagonist Džozef Planter, rege superstar kakav jedino Bob Marli može biti, čije je duhovno putovanje, tek donekle preusmereno atentatom na njega, sižejna okosnica ovog dela fikcije ispisanog „snom koji je mogao da se ostvari… koji je trebalo da se ostvari“, prožetog životvornim damarom najabingi bubnjeva.