„Knjiga od ukupno trideset priča predstavlja ne samo izbor Pavićevih priča, koje se mogu odrediti kao erotske, već i znakovite odlomke iz njegovih dotadašnjih romana (Hazarski rečnik, Predeo slikan čajem, Unutrašnja strana vetra, Poslednja ljubav u Carigradu, Zvezdani plašt, Unikat). Ovaj priređivački postupak, koji bi se pavićevski mogao imenovati „izvrnutom rukavicom” obrnut je u odnosu na njegovu stvaralačku fazu iz sedamdesetih godina 20. veka, kada je, kako piše u „Konjima Svetoga Marka”, najpre poeziju „degradirao” u prozu, a zatim pojedine priče integrisao u romane. Erotske priče, ukratko, potvrđuju pripovednu strukturu Pavićevih romana i njegovo elementarno poetičko načelo, koje staje u naslov Save Babića: Milorad Pavić mora pričati priče!