Najnovija knjiga našega poznatog estetičara, kulturnog antropologa i filosofa kulture Sretena Petrovića suočava čitaoca sa pitanjem o sumraku stvaralaštva, ukusa, kulture i umetnosti u našoj savremenosti – u „doba antiumetnosti“, tj. ekspanzije kiča i šunda, ali i različitih „novih umetničkih praksi“, povezanih ideologijom anti-umetničke dekonstrukcije estetskoga i samoga umetničkog dela a u korist „razuma“, „koncepta“, „politike“ i kustoskih projekata. Budući da upravo umetničko delo i njegovu estetsku formu smatra ontološkim temeljem i konstitutivnim elementom umetnosti, on pomenutim praksama odriče „estetko-umetnički“ karakter, tj. status „estetske umetnosti“, a svoju filosofiju umetnosti – koja u središtu ima umetničko delo – pomera u metaestetičku pozadinu, čime demonstrira mogućnost čojstvenoga čuvanja umetnosti od „tiranije teorije i kritike“.