U zbirci Govori grad Ane Miloš nekoliko motiva se pominje veoma često – grad, reka i prozor, a nešto ređe – beskraj. Redundantnost tih motiva, u poetičkom smislu, obezbeđuje jasan i delatan autorski koncept, koji, svakako, ne podrazumeva nasumičnu prekomernosti; reč je o produktivnom poetičkom principu, koji definiše zbirku u celini, čineći je čvrsto uvezanom centralnim motivom grada (ili Grada). Lirski subjekt gotovo da i ne postoji. Nigde se ne pojavljuje pesničko Ja.