Opis

Šta se dešava kada probleme, nezadovoljstva, sav bes i bol, poput mrvica i prašine, „guramo pod tepih“, bežeći od suočavanja sa istim? Gomila ispod tepiha raste, stvarajući breg, brdo, pa planinu, o koju se kad-tad sapletemo i bolno padnemo.

Šta se dešava kada nemamo hrabrosti da samom sebi postavimo pitanje ko smo i šta želimo?
Probudimo se jednog dana i u ogledalu vidimo poznati lik, ali ne vidimo sebe. Sloboda je jedna od najrabljenijih reči današnjice, ali šta ona zapravo znači i kada postajemo istinski slobodni?

Lukrecija, glavna junakinja romana "Konji moje duše", Ane Bugarinović, prototip je femme insatisfaite, koji naizgled ima sve (karijera, novac), a u stvari, duboko je nesrećna i nezadovoljna. Udobnost kojom je okružena, čini je usamljenom i otuđenom. Odlazak na
psihoterapiju, pokreće lavinu pitanja, planina ispod tepiha se urušava, a ona postaje sve slobodnija. Uz to, netradicionalna ljubav koju ostvaruje, konačno, otvara put ka sreći, samopouzdanju i zadovoljstvu. Ali, da li je u dehumanizovanom društvu sloboda dostižna i
dozvoljena? Polazeći od pomenutih premisa, Ana Bugarinović, u svom debitantskom romanu, hrabro odgovara na postavljena pitanja. Ona radnju svesno smešta u Italiju (mada može biti i bilo gde drugde), želeći da potcrta univerzalnost tematike. Patrijarhalno,
zatucano društvo, relikti muškocentričnog sveta, još uvek, ili sad više nego ikad, ne dopuštaju ostvarivanje lične slobode. Taj dualizam modernog doba, između kolektivnog i pojedinačnog, autorka naglašava i u književnom postupku. Dijalog je britak i jasan i
predstavlja nosioca radnje, dok razbarušena, gotovo barokna rečenica unutrašnjeg monologa glavne heroine, upravo progovara o dilemama individue danas. U moru srodnih dela i po tematici i po stilskom postupku, "Konji moje duše", predstavljaju pravo osveženje na savremenoj srpskoj književnoj sceni.