Nezamisliv je broj slika i doživljaja koji postoje, a određen deo je stavljen i tebi na raspolaganje, smešten je u tvom Katalogu istina. Posedujući ono „stvaralačko u čoveku” (N. Hartman), pisac ostaje veran svome najdubljem biću, bez obaveza da služi ičemu što se razilazi sa njegovom vizijom i sa humanom i neutilitarnom suštinom umetnosti (mada su mu te obaveze neretko bile nametane), radi koliko može kontinuirano i predano, gotovo nagonski se prepuštajući procesu stalnog umetničkog samousavršavanja, uvek nespokojan i nezadovoljan stanjem stvari, uvek u dosluhu sa svim metama ljudskog iskustva otkrivajući, tumačeći osećajnost i sudbinu čoveka i sveta, ispitujući prostore srca i duše i mehanizme svesti, neprestano proširujući opseg vlastitih – i čitaočevih – saznanja i spoznaja…