Opis

Čuveni norveški umetnik iz 19. veka Laš Hertervig slikao je zadivljujuće pejzaže, bolovao od mentalne bolesti i umro u siromaštvu 1902. U Melanholiji I, Fose maestralno uranja u Hertervigov um u vreme njegovih studentskih dana, kada je pretrpeo težak nervni slom. Kao student na Dizeldorfskoj akademiji, Hertervig je bio paralisan paranojom i mahnito zaljubljen u Helene Vinkelman, petnaestogodišnju ćerku svoje stanodavke. Zbog opsesije maloletnicom, pune lirskog sladostrašća i neobuzdanih seksualnih halucinacija, Hertervig završava na ulici. Izložen porugama, očajnički pokušava da ponovo uđe u stan Vinkelmanovih. Na kraju završava u duševnoj bolnici, gde doktor kao uzrok njegovih problema vidi preteranu masturbaciju. U poslednjem odeljku prvog dela, početkom devedesetih godina XX veka, upoznajemo se sa takođe poremećenim piscem Vidmeom, koji, inspirisan Hertervigovom slikom „Sa Borgeje”, poput samog Fosea želi da napiše roman o slikaru. Melanholija II smeštena je u 1902. godinu i ispričana iz perspektive njegove izmišljene sestre Uline.