Mesečari na izletu

Opis

Upražnjavao je zavođenje rečima.

Nije imao koga da impresionira.

„Čemu toliko truda ako svi završavamo na istom mestu“, razmišljao je.

Potrebno je uneti bar malo neizvesnosti u život.

Čovek mora nekako da zabavlja sebe.

Pitao se šta da promeni, šta da uradi, a da to ne bude nešto obično, svakodnevno.

Nestaće kao Hudini?

Ili, još bolje, nestaće zauvek.

Izgubiće se negde u svetu pod lažnim imenom.

Ta mu se ideja naročito dopala.

Odluka je sazrela brzo.

Biće to najavljeni nestanak.

Počeo je da sastavlja i oproštajni govor.

Okupiće prijatelje i saopštiće im šta namerava.

Neće mu verovati, smejaće mu se, odmahivati rukom.

„Svaki veliki podvig isprva se čini nemoguć“, podsetiće ih.

Oni će se i dalje smejati i upirati prstom u njega.

„Nikad ne potcenjujte nevinu dušu“, dodaće.

Ulepšaće govor još nekom frazom, bar mu reči nikada nisu nedostajale.

„Dame i gospodo, bacimo kocke“, tako će početi.