Dve hiljade trideset i četvrta. Prošla je još jedna godina u kojoj poslednji pripadnici ljudske rase pokušavaju da prežive u svetu uništenom nuklearnim ratom. Veći gradovi zbrisani su sa lica zemlje, o malima se ništa i ne zna. Preostali ljudi krckaju svoje poslednje dane u bunkerima i skloništima, od kojih je najveće – Moskovski metropoliten. Svi koji su se našli u njemu dok su po prestonici padale bojeve glave raketa, bili su spaseni. Površina planete zagađena je radijacijom i nastanjena čudovištima. Život je od sada moguć jedino pod zemljom. Čovek više nije gospodar na planeti. Bića koja je iznedrila radijacija neuporedivo su prilagođenija izmenjenom svetu. Epoha čoveka je završena.