Moje kosti ujedaju

2016. godine pronađen je u svojoj sobi u nebiografisanom stanju; sedeo je za stolom i pisao, kucao je prstima, obema rukama, pa onda stopalima, kucao je nosem zatim, Draško, tu svoju biografiju, napisao je dvocifreni broj stranica, odštampao  i onda sve to spalio u dvorištu svoje kuće, vratio se u sobu i seo za sto, i napisao novu biografiju – na papiru je bila samo jedna reč: „Niko.“

Bila je to velika reč, puna radosti. Osećao se dobro. Bilo mu je važno da makar na trenutak pokaže prošlosti da ne postoji. Ako bude trebalo učiniće to opet, u slučaju da se nepotrebnosti ponovo zakače za njega. Nazvao je to umivanjem ega. Umiva se često.