Flen O’Brajen (1911-1955) se nakon Džojsa i Beketa, smatra najznačajnijim irski proznim piscem, a njegov prvi roman Na reci kod Dve ptice smatra se remek delom i u istoriji književnosti jednim od prvih primera primene metafikcije. U romanu teče više uporednih radnji: mladi student irskog jezika i književnosti provodi vreme u bežanju sa fakulteta i opijanju, a istovremeno piše roman o irskom romansijeru koji piše samo vesterne. Autor vesterna je ekscentrik koji živi u hotelu i zaljubljuje se u vlastitu protagonistkinju, koju poziva u hotelsku sobu i zavodu. Ostalim protagonistima se, pak, nimalo ne sviđa zaplet koji im je predviđen u knjizi. Onisipaju svome autoru u piće drogu, kako bi on izgubio svaku kontrolu nad njima.