Ritual pred spavanje

Katarina Pantović suptilnim glasom progovara o bogatom i dramatičnom identitetskom preispitivanju lirske junakinje, koja je „bleda infantkinja, razorena / svakodnevnim trivijalnostima / i odučena od igre“. Promišljajući svoje mesto u svetu, pre svega preko emotivne (ne)ispunjenosti u partnerskom odnosu i porodičnom okruženju, subjekt ove zbirke kreće se u rasponu od melanholije do prkosa, do lekovitosti, razobličavajući problematiku samoostvarenja. Stvaralački čin pesničkog stvaranja, kao vrhovne sublimacije („Od ovih uspomena mogu da napravim / jedno deponiju od koje zastaje dah, jedino pesmu“), jeste odlika životne snage junakinje kojim se pobeđuju svi naši downi. Jezik ima uporište u savremenom, govornom izrazu, ali ga nadilazi složenom, nenametljivom metaforikom koja spretno lirizuje sve trivijalnosti i pokazuje da prava poezija može biti podjednako prijemčiva i čitaocima koji traže jednostavniji izraz, kao i onim koji insistiraju na razgranatoj i dubokoj refleksivnosti. Lako se identifikujući sa lirskim subjektom, ova zbirka donosi dugotrajni, danas tako redak, čitalački užitak.