Pan (ćirilično izdanje)

Opis

„Svuda je bila tišina i mir. Ležao sam i gledao kroz prozor, do duboko u noć. U te sate je neka vilinska svetlost lebdela nad zemljom i šumom, sunce je zašlo i obojilo vidik jarko crvenom svetlošću, nepomičnom kao ulje. Nebo je na sve strane bilo otvoreno i čisto; zagledan u to bistro more, činilo se da ležim licem u lice sa krajem sveta, moje srce je toplo kucalo o taj ogoljeni kraj, kao da mu je tu dom. Bog zna, mislio sam, zašto se vidik večeras boji u ljubičasto i zlatno, da nije neki praznik gore na nebu, neki veliki praznik, s muzikom zvezda i vožnjom čamcima niz reke? Tako to izgleda! I sklopio sam oči, upustivši se u tu vožnju, dok su mi misli jedrile jedna za drugom. . . “

Pan