Sve drveće, sva deca i svi bicikli u meni

Opis

možda

nekad se čini da je najteže početi pesmu
ili ostaviti nekog koga voliš
u sumorno jutro npr. ustati
i reći- sve je u redu
mada nije i stoji u stomaku u vratu
u zglobovima pa i u glavi
na kraju svega najteže je svaki dan
to pomalo
tiho umiranje
dok ostali svet žuri na autobus
usamljenost u sebi
usamljenost u drugima
ostrva šetaju i klimaju glavom
oblaci promiču bez saosećanja
nekad se čini da je najteže početi pesmu
ali onda iznenada telefon zazvoni
jer uvek zvoni iznenada
i ona kaže tata ima rak
možda sam nešto mogla a nisam
možda preživi a ipak neće
možda i zna al neću mu reći
možda sam osećala al nisam smela
možda sam jaka a možda i jesam
možda je život sranje a nije
nekad se čini nema pesme
možda i boli da bi prošlo.